Црква Рођења Св. Јована Крститеља у Београду (1948-2008)

Приповест о цркви Светог Јована Крститеља на Централном гробљу у Београду извире из савремене прошлости Православне Цркве у нашем главном граду. Историја овог храма је кратка, како је већ више пута наглашавано, али није недостојна приповедања нити описивања.

Храм Св. Јована Крститеља родио се из нарочитог места у хришћанском предању. Прве хришћанске богомоље настајале су на гробљима, на местима вечног починка хиљада душа које су, у различитој мери, биле у заједници са Богом. Право на гробља је једно од ретких права која је римска држава поштовала и која није ускраћивала хришћанима које је прогонила.

Смрт је за истинског хришћанина једина земаљска стварност са којом се ваља изборити и коју треба победити. Тако је и црква Св. Јована Крститеља настала из тежње за победом над секуларизованим и песимистичним схватањем смрти.

Архитектонска историја цркве која се данас налази у урбаном делу Београда отпочела је од једне просторије у обичној световној згради на Централном гробљу. Њена повест је запала у време које је по владајућој идеологији и друштвеном расположењу, најблаже речено, било суревњиво према Српској православној цркви. Но баш због тога, на примеру овог парохијског храма осећа се животворност речи нашег Господа да ће сазидати Цркву своју и да је ни врата пакла неће надвладати. Умешност, сталоженост и завидна тактичност патријарха српског Германа (1958-1990) освојиле су зграду испрва предвиђену за сахрањивање и испраћај покојника разних вера и идеологија. Од једне просторијице намењене православнима за испраћање на онај свет, читава зграда, иако није била првобитно сазидана са култном наменом, прешла је мало-помало у власништво Српске православне цркве и постала права и достојна богомоља.

Заметак цркве била је капелица, једна повећа соба у коју би стао свештеник и спровод, а која је упловила у историју 31. октобра 1948. године. Борба за освајање целе зграде отпочиње 1964. године када је за пароха и старешину ове капелице дошао предузимљиви свештеник Гвозден Видојевић. Овај пастир челичне воље и далеких видика постао је главни сарадник патријарха Германа на остваривању замисли подизања праве цркве која би одговорила свим духовним потребама овог дела Београда.

Један журналистички хроничар тога времена је засведочио на следећи начин: „Настојало се да овај крај дође до своје цркве, јер се великом изградњом ширио, а на ово гробље великим делом пренете су и сахране са подручја читавог града. У својимм подужим настојањима, пошто је СО Града Београда изградила нове капеле за сахрањивање, Патријарх је најзад успео и 5. маја 1968. добио целу гробљанску зграду, од које се у року од три године, уз вршење без прекида богослужења и обављање свих других верских треба, адаптацијом и изградњом звоника добила лепа и функционална парохијска и гробљанска црква“.

Од тада до данашњега дана урадило се доста. Ова споменица је сведочанство свештених догађаја који су се десили и који ће заувек остати духовна баштина у овом делу Београда.